2 Chronicles 7
1 Кад Соломон заврши молитву, сиђе огањ с неба, спали жртву паљеницу и остале жртве и напуни се храм славе Господње.
2 Свештеници нису могли да уђу у храм Господњи јер се испуни храм господњи славом Господњом.
3 Кад сви синови Израиљеви видеше како сиђоше огањ и слава Господња на храм, приклонише лица к земљи, поклонише се и прославише Господа „... јер је добар, јер је довека милост његова”.
4 Тако цар и сав народ принеше жртве пред Господом.
5 Цар Соломон принесе на жртву двадесет две хиљаде волова, сто двадесет хиљада оваца и тако осветише храм Божји цар и сав народ.
6 Свештеници су стајали на својим местима, а левити са инструментима за песме Господње које начини цар Давид за слављење Господа „... јер је довека милост његова”. Остали свештеници су дували у трубе наспрам њих, а сви синови Израиљеви су стајали.
7 Соломон освети средину трема пред храмом Господњим јер је онде принео жртве паљенице и лој од жртава захвалних. На жртвенику бронзаном, који је начинио Соломон, нису могле стати жртве паљенице, дарови и лој њихов.
8 Зато је Соломон прослављао празник седам дана и сав Израиљ с њим, тако да је сабор био веома велик, од Емата до Потока египатског.
9 Осмог дана имали су свечан скуп јер су освећење жртвеника празновали седам дана и празник је био седам дана.
10 Двадесет трећег дана седмог месеца отпусти он народ да иде у своје шаторе. Били су радосни и весели због добра које учини Господ Давиду, Соломону и Израиљу, народу своме.
11 Тако доврши Соломон храм Господњи и дом царски. Био је успешан у свемо што је био наумио да начини у храму Господњем и дому своме.
12 Потом се јави Господ Соломону ноћу и рече му: „Услишио сам молбу твоју и изабрао сам то место да ми буде храм за жртве.
13 Кад затворим небо да не буде кише, или ако заповедим скакавцима да обрсте земљу, или ако пустим помор на народ свој,
14 па се покаје народ мој на који је призвано име моје, помоли се, заиште лице моје и врати се са злих путева својих, ја ћу их чути с неба, опростићу им грех њихов и исцелићу земљу њихову.
15 Очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте за молитву с тог места.
16 Сада сам изабрао и осветио храм тај да буде име моје ту довека. Очи моје и срце моје биће ту стално.
17 А ти, ако будеш ходио преда мном као што је ишао отац твој Давид и будеш вршио све што сам ти заповедио и будеш држао законе и заповести моје,
18 учврстићу престо царства твога као што сам обећао оцу твом Давиду кад сам рекао: ‘Неће ти нестати човека који би владао у Израиљу.’
19 Међутим, ако се окренете, напустите законе моје и заповести моје које сам вам дао, па одете и почнете да служите другим боговима и да им се клањате,
20 тада ћу их истребити из земље своје коју сам им дао. Одбацићу од себе храм овај који сам посветио имену свом и учинићу од њега да му се ругају и подсмевају сви народи.
21 Храм овај, колико год да је величанствен, ко год прође поред њега запрепастиће се и рећи ће: ‘Зашто је Господ то учинио од земље ове и храма овог?’
22 Тада ће му одговорити: ‘Зато што су напустили Господа, Бога отаца својих, који их је извео из земље египатске, и прихватили друге богове да им се клањају и да им служе. Зато је пустио на њих сва ова зла.’”